Psi jesu čovekov najbolji prijatelj i zajedno već više od 10,000 godina love, žive i pružaju podršku jedni drugima. Naime, zvanični arheološki nalazi govore o zajedničkoj istoriji dugoj oko 9,000 godina, međutim postoje indicije da je period duži za oko 5,000 godina.
Potreba za saradnjom je očito bila zajednička. Čoveku je bio potreban prijatelj koji bi se oglasio pri nadolaženju nekakve opasnosti, odbrani od divljih zveri i koji bi mu pravio društvo u lovu ili na putovanjima, a psu je bio potreban neko pored koga bi imao sklonište i hranu.
Mada je danas upotreba pasa evoluirala čak i u stvar prestiža, postoje i oni psi koji svoji genetski kod nisu promenili već nekoliko hiljada godina i čija namena je ostala ista. To su mahom ovčarski psi koji se primenjuju isključivo kao čuvari ili vojni psi.
Takvih ovčara je mnogo, a najpoznatiji je Nemački Ovčar. Međutim, tu je i jedna rasa koja stavlja u senku sve ostale, pa čak i poznate Haskije. To je Kavkaski Ovčar.
Zastrašujući izgled i prijateljska narav (prema poznatima)
Svojom pojavom deluju i umiljato i zastrašujuće u isto vreme. Izgledaju kao medvedići sa onako smeđim i iskošenim očima, duge guste dlake, simpatičnom njuškicom, visoko postavljenim i oborenim ušima, a opet zastrašujuće veliki, krupni i ne baš prijateljski nastrojeni prema strancima. To je Kavkaski ovčar.
Kao što i samo ime kaže izvorna su rasa sa planine Kavkaz, mada im poreklo vuče daleke korene od davnina jer su ih odgajali nomadi Gruzije, Jermenije i Azerbejdžana, i putovali su zajedno sa trgovačkim karavanima. Ovaj veliki pastirski pas, sposoban je da se prilagodi veoma različitim klimatskim uslovima. Međutim ne spada u grupu ovčarskih pasa iako je vekovima funkcionisao kao ovčarski. To je pas čuvar koji je služio narodima Kavkaza kao čuvar stoke i doma, i kao pas za borbe.
Borba sa Medvedima
Sada se koriste i kao ovčari i za lov na medvede jer jedino oni mogu da im pariraju svojom veličinom i svojim jakim i kratkim vratom, svojim širokim grudnim košem, jakim i mišićavim ramenima, i svojim čvrstim šapama… Ženke Kavkaskog ovčara dostižu visinu od 67-78 cm i težinu do 45 kg, dok mužjaci ove predivne rase imaju zadivljujuću visinu 72 – 95 cm a težinu i do 90 kg.
Prosečan životni vek pripadnika ove rase je 10 do 12 godina što je duže od mnogih velikih pasa. Izuzetno su verni i odani svome gazdi, ali zato izuzetno nepoverljivi i neprijateljski nastrojeni prema nepoznatima. Zato su i odlični psi čuvari.
Izuzetno su inteligentni. Nemoguće ih je zavaravati pa je zato i teško dresirati ih, jer umeju da budu jako drski, da odbijaju naređenja i jednostavno se prave da vas ne čuju. Ali su spremni da se do smrti bore, ako bi bio ugrožen život njihovog vlasnika. Naročito su pažljivi prema bebama i maloj deci. Ponašaju se kao da su njihova.
U periodu od 1 do 5 meseci starosti najbolje je vreme za preuzimanje šteneta i navikavanje na čoveka i spoljnu sredinu, nakon toga perioda ako se ne dovedu u porodicu, teško se prilagođavaju na život u gradu već pate za svojim prirodnim okruženjem, planinom i pašnjakom. Ženka obično ošteni od 4 do 8 štenca. Štenci su jako slatki.
Slična rasa Kavkaskom ovčaru je naš Šarplaninac i po izgledu a i po karakteru, samo prilično niži i manje kilaže. Inače ih je po fotografijama gotovo nemoguće razlikovati. Naš Šarplaninac je takođe jedan od najodanijih pasa, baš kao i Kavkaski ovčar.
