Mnogi su proučavali mogućnost postojanja slučajnosti. Jedan od tih ljudi je analitički psiholog Karl Jang koji slučajnost objašnjava u svom članku “Duh Psihologije” iz 1946 godine. On tu objašnjava da ljudi svojim mislima mogu da izazovu ili povežu događaje. To zove sinhronicitetom i kaže da je to “princip povezivanja bez uzroka”, koji povezuje um i materiju koja se manifestuje kroz slučajnost i nema ama baš nikakav određen smisao i značenje. Dakle, i ako mi mislimo da su dva događaja samo puka slučajnost, po nekim naučnicima, ispada da je za tu “slučajnost” neko kriv jer je mnogo mislio o tome, sanjao ili slutio, ili imao neku “viziju” o tom događaju ili pojavi.
Pa, mi smo pronašli neke slučajnosti za koje nema nekog naročitog objašnjenja i ostaje nam samo da se, u njihovoj senci, čudimo.
Edgar Alan Po je jedan od najkreativnih pisaca koji su ikada živeli, mada čak ni on nije mogao da predvidi budućnost, a opet… desilo se i to. Naime, 1838 godine, Edgar Alan Po izdaje roman The Narrative of Arthur Gordon Pym of Nantucket. Ta priča prati grupicu brodolomnika koji, plutajući u čamcu za spasavanje, ne pronalaze ni jedan drugi izlaz za glad osim da pojedu nekog od svojih prijatelja. Oni izvlače slamčice i najkraća pada u ruke momku koji se zove Ričard Parker. Oni ga ubiju i pojedu.
Pa, 1884 godine jahta, Mignonet napušta Englesku i plovi prema Sidneju, Australija. Ta jahta je bila napravljena da putuje po celom svetu, pa samim tim i čudi činjenica da je potonula u jakoj oluji. Jedini preživeli su uspeli da se spasu u čamcu za spasavanje. Nisu imali dovoljno hrane ni vode da bi preživeli i odlučuju da posegnu kanibalizmu. Tu je bio i jedan sedamnaestogodišnjak po imenu Ričard Parker (vidi koincidencije!!). Samo što ovoga puta nisu izvlačili slamke. Momak je bio dovoljno glup da se napije morske vode i da se otruje. Njegovi saputnici su to iskoristili jer su videli da mu nema spasa i ubili su ga da bi ga pojeli…. Nekoliko dana kasnije su ih spasili.
Samo nekoliko metara jedan od drugog, na jednom groblju koje je kao i sva druga u Evropi, leže dva posebna vojnika. To su Džon Par i Džordž Elison. Prvi i poslednji izgubljeni vojnik u Prvom Svetskom Ratu. Redov Par je izgubio svoj život sa 16 godina kada su Nemačke trupe počele da nadiru na Belgijsko-Francuskoj granici 21, Avgusta, 1914. Sa druge strane,redov Elison je ubijen samo sat vremena pre potpisivanja mira u 11 sati, 11, Novembra, 1918.
Sličnosti između dva najveća predsednika Sjedinjenih Američkih Država.
Obojica su živote izgubili u petak, pre praznika.
Obojica su imala četvoro dece.
Obojica su imali prijatelja koji se zvao Bili Grejam.
Kenedijeva sekretarica se zvala Gospođa Linkoln. Predsednik Linkoln je imao sekretara koji se zvao Džon.
Obojica su imali naslednika čiji su se potpredsednici zvali Džonson.
1895 godine u Američkoj državi Ohajo bilo je samo 2 automobila. Nećete verovati… iako je bilo samo dva automobila, uspeli su da se nađu i da se sudare.
Prvi radnik koji je izgubio svoj život na izgradnji Huverove Brane je bio Džordž Terni. Poslednji radnik koji je izgubio svoj život na Huverovoj Brani je bio njegov sin, Patrik Terni.
Džordž Handel (1685 – 1759) je bio Nemački, kasnije Britanski, Barokni kompozitor koji je živeo u Londonu, u ulici 25 Brook Street. Džimi Hendriks (1942 – 1970) je bio Britanski kompozitor koji je živeo u istoj ulici, 23 Brook Street, samo par vekova kasnije. Obojica su uneli revolucionarne promene u muziku.
Morgan Robertson, pisac naučne fantastike iz 19. veka je 1898 napisao knjigu “Futility” gde se opisuje potonuće ogromnog kruzera. Sve što je napisano u toj knjizi dogodilo se 14 godina kasnije Titaniku.
A ako ne verujete u reinkarnacije…
