Vlasti Pariza moraju povremeno da prazne glavni gradski kanal zbog čišćenja. Prvo zadobije izgled jedne bare, a kasnije počinje da izgleda kao jedan ogroman, blatnjavi rov u kome se mogu pronaći zaboravljeni delovi istorije.
Ovo je poznati Kanal Sv. Martina. Veoma je popularan kod Parižana i posetioca zbog svojih prelepih lučnih mostova i veoma modernog okolnog komšiluka. Inače kanal je izgrađen 1825. godine po naređenju nikog drugog do Napoleona Bonaparte, koji je želeo da ojača gradsko snabdevanje vodom. Kanal se obično zatvara svakih 15-ak godina na nekoliko meseci zbog čišćenja. Kod prošlog čišćenja, iz kanala je izvučeno oko 40 tona otpada u koji spada obično đubre (plastična i staklena ambalaža), izgubljeni predmeti, električni uređaju, motori ali i najmanje jedan automobil.
Kanal Sv. Martina je u samom srcu Pariza, u jednom od najekskluzivnijih delova ovog grada.
Image Source ©Wikipedia
Dobio je na popularnosti i po noćnom životu i tako privukao pažnju kako starijih, tako i mlađih turista.
Parižani inače krive taj skok u popularnosti za svo đubre koje se može naći u kanalu.
Kada su poslednji put izvadili svu vodu, pronašli su i ovaj skuter.
Radnici prilikom pražnjenja kanala crpu vodu iz pojasa dugog oko 6km. Kada su prošli put čistili, pronašli su i razne bicikle, zlatnike, WC šolje, dve bombe iz prvog svetskog rata, pa i jedan automobil.
Ovaj put su pronašli i jedan pištolj koji su naravno predali vlastima.
Grad će ovo čišćenje koštati oko 9,5 miliona evra i biće bez vode oko 3 meseca. Možda četiri.
Prvo se izvadi toliko vode da radnici mogu da šetaju plićakom.
Ovaj kanal prolazi kroz jedan od najmodernijih okruga u Parizu, 10. arondismanu.
Možete pronaći svašta u tom blatu.
A 4 i po tone raznih vrsta ribe koje su pronašle svoj dom u tom kanalu, premešteno je u drugi deo kanala.
Tim radnika je imao samo tri dana da premesti svu tu ribu.
Pokrenuta je i veoma dobra medijska kampanja preko socijalnih mreža kako bi se probudila svest o očuvanju životne sredine. Deljene su razne fotografije sa lica mesta koje su prikazivale gomile i gomile đubreta u isušenom kanalu.
Naravno, predstavnici vlasti su na sve načine pokušavali da ukažu ljudima da kanal mora da se poštuje.
“Ako svi uložimo malo napora i budemo izbegavali bacanje svega u vodu, možda ćemo biti u mogućnosti da plivamo u kanalu kroz par godina, kao što to rade i u brojnim drugim gradovima.”, rekla je tridesetsedmogodišnja Célia Blauel, zamenica gradonačelnice Pariza.
