Gubitak roditelja je užas sa kojim se suočavamo još od najranijeg detinjstva. To nam je urođeno. Najbolje možete videti kako izgleda taj strah kada pogledate u oči detetu kojeg roditelji po prvi put ostavljaju samog sa učiteljima u obdaništu. Te uzvike straha, urlanje i plakanje ni jedan vaspitač nikada ne može izbrisati iz sećanja. Tako je za svako dete koje na to nije naviklo. A, verujte mi, nikome nije prijatno da ostane sam. Međutim, to je neminovnost.
Kada dovoljno odrastemo najnormalnija stvar je da “raširimo krila” i odemo iz porodičnog gnezda. Tokom odrastanja plašimo se samo da oni nas ne napuste, ali nikada ne razmišljamo kako je njima kada mi odemo. Na taj naš odlazak ne gledamo kao da ostajemo bez roditelja već kao neku normalnu situaciju i znamo da nas ti roditelji čekaju kući. Ali, to nije tako.
Vreme prolazi, svi starimo, svi polako umiremo još od dana kada se rodimo. Ti roditelji nisu superheroji. Nisu besmrtni.
Foto – Pixabay
Kada nas na kraju napuste nema više vraćanja nazad. Svi ti dani kada smo odlučili da nemamo dovoljno vremena da ih posetimo ili pozovemo su otišli sa vetrom. Možda smo mogli i da ih zagrlimo pri prošlom viđanju. Možda smo mogli da ih poljubimo. Možda smo mogli da im kažemo koliko ih volimo i koliko smo im zahvalni za sve one dane koje su proveli menjajući nam pelene, pišući domaće zadatke sa nama, tešeći nas zbog propale ljubavi… Možda smo mogli barem da im stegnemo ruku… Ostaje samo da žalimo za propuštenim prilikama jer smo bili glupi.
Kada roditelji umru nestane neki deo vas. Promenite se. Odrastete, ma koliko ste do tada fizički već bili stari. Tada ostajete sami sebi jedina osoba koja vam, bez ikakvog uslova misli dobro. Nema nazad.
Evo šta vam se dešava kada vam roditelji umru:
1. Svestan si koliko ti je porodica važna
Foto – Pixabay
Roditelji vole bez ikakve zadrške i bez ikakvog uslova. Za njih možete biti sigurni da će uvek biti tu za vas. Oni će vas razumeti šta god da se dešava i vratiće vas na pravi put ako zatreba. Nikada, ali nikada vam ništa neće reći iz zle namere. Sve rade za vaše dobro. Zato je porodica važna.
2. Gubitak roditelja se nikada ne preboli
Da budem jasan, nikada neće prestati da vam nedostaju. I posle 10, 20, 30 godina ćete plakati zbog sećanja na njih. Možete da ojačate. Možete da shvatite da život nije samo “dugine boje i sijanje sunca” i da vi nekome morate da budete stub oslonac kao što su vama bili vaši roditelji. Tu nema mesta za slabosti, pa stisnete zube, zavrnete rukave i radite koliko god možete. Kao što su i vaši roditelji, i njihovi roditelji pre njih, itd.
A onda se u sećanje prikrade slika ćaleta kako te uči da voziš biciklu…
3. Počeće da vas nerviraju ljudi koji se žale na roditelje
Foto – Pixabay
Vaša prijateljica negoduje jer joj majka pridikuje kako spava do kasno ili ne kuva dobro. Ortak vam se žali kako ga stalno zovu “ćale i keva” i prekidaju ga u vožnji, na poslu, u toku gledanja filma, itd., jer nemaju šta drugo da rade pa zovu baš njega da ga pitaju kako je.
Tebi to izaziva bes jer bi sve dao da te majka ili otac barem jednom pozovu i pitaju kako si, kako je prošao taj poslovni sastanak, da li te još boli ono koleno koje si slomio kao klinac, da li su dobro unuci i kako im je u školi…
Tebi je samo da ih još jednom zagrliš… dođe ti da ošamariš tog prijatelja/ prijateljicu i razdereš se iz sveg glasa: “Kretenu jedan budi srećan jer ih imaš!!! Provedi ostatak njihovog vremena najbolje što možeš sa njima jer posle nema nazad. Voli ih dok su tu, kad odu tu je kraj. Badava suze, badava sećanja!”
4. Bol je uvek prisutan
To je ona vrsta bola koja nikada ne bledi, ma koliko da si mator i ma koliko da ti je dobro u životu. Nedostaju roditelji. Uvek nedostaju. Plakaćeš. Mnogo ćeš plakati.
5. Teško će ti biti što tvoja deca nikada neće upoznati tvoje roditelje i što tvoji roditelji nikada nisu videli vašu decu
Ova činjenica zna da se zarije u srce poput satare za sečenje mesa. Vaša deca će gledati stare fotografije vaših roditelja, a vi bi sve dali da oni svojim starim rukama punim ljubavi sada sede tu i drže tu istu decu, kupe im neku čokoladicu ili pomaze po kosi…
6. Bićeš ljubomoran na ljude čiji su roditelji još uvek živi
Neki ortak ili drugarica idu kod “keve na ručak”. Tebe će to ubijati. Ne zbog toga što idu kod njih na Božić, Slavu, itd., već zbog načina na koji to kažu. “E baš sada me majka zove da idem kod njih za praznike, a planirala sam da idem za Rim. Dosadni su bre!”
7. Božić, Uskrs, Slava, sve su to dani kojima se nećeš baš radovati
Foto – Pixabay
Sa ponosom ćeš slaviti svoju Krsnu Slavu a tvoja deca će željno čekati Božić i Uskrs. Međutim, te praznike nećeš slaviti sa njima. Nećeš sa ocem seći kolač nego si ti sad taj koji ga seče sa svojim sinom/ neće više biti majke tu da ti pridikuje za začine koje si zaboravila da staviš u čorbu… Svi ti praznici će te podsećati na roditelje i biće ti neopisivo teško što nisu pored tebe.
8. “Provalićeš” njihove tajne, ali je kasno da ih pitaš
Od ljudi koji su ih poznavali ili pisama koje pronađeš saznaćeš neke njihove sitne tajne. Uvidećeš neke male navike koje nisu bile primetne dok su bili živi. Ali ih sada više ne možeš pitati. Ne možeš saznati više ni o njihovom prvom poljupcu ili sastanku. Nećeš moći da ih pitaš ni da li su probali taj specijalitet koji si upravo naručio, ni kako je podignuta kuća, ni šta je tu bilo pre, ni gde je kupila tu haljinu, ni odakle mu ta kravata, ni gde je nosio to odelo, ni kako im je bilo na venčanju… Shvatićete da ih mnogo toga niste pitali i sve će vas to polako razarati…
9. Desiće vam se nešto lepo, a vi ćete odmah poželeti da im javite
Foto – Twitter
Sećate se koga ste prvo pozvali kada ste diplomirali? Koga ste zvali kada vam je bilo loše? Koga ćete pozvati sada? Pozvaćete vi, ali sa druge strane neće biti nikog.
10. Shvatićete koliko ih volite
Ali će biti kasno da im to kažete ili pokažete. Međutim, morate da znate da ste vi sada jedina osoba na svetu koja će ih iskreno nositi u srcu. I nemojte da budete slomljeni. Postoji još uvek deo njih na ovom svetu. Samo se pogledajte u ogledalo i videćete ih u svom odrazu.
Budite pored svojih roditelja dok su živi. Recite im sve svoje strahove i podelite sve svoje radosti. Grlite ih i ljubite jer posle ta sećanja ne možete zagrliti. Sa druge strane, potrudite se da što više vremena provedete sa svojom decom. Pružite im što više sećanja jer će sve to oni na kraju nositi u svom srcu kada vas ne bude bilo.