Prelasci sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno će biti ukinuti. Tako je barem odlučeno u Evropskoj Uniji. Odbor Evropskog parlamenta je doneo odluku da se kazaljke pomere za sat napred ili nazad poslednji put 2021. godine. Inače, odluka o uspostavljanju ovakvog sistema doneta je nakon naftne krize 70-ih godina prošlog veka. To je bio jedan od načina da se smanji potrošnja energije. A od 1996. godine sve zemlje u isto vreme pomeraju kazaljke na svojim satovima.
Svaka zemlja, članica Evropske Unije, bi trebala da se izjasni da li će da zadrži letnje ili zimsko računanje vremena.
One zemlje koje se odluče za zimsko vreme poslednji put će pomeriti kazaljke u oktobru 2021, a one koje se odluče za letnje to rade u martu 2021. godine. Tu odluku još samo treba da potvrdi parlament Evropske Unije.
Foto – Pixabay
Zašto ukidamo letnje računanje vremena?
Ova pomeranja kazaljki na satu su korisna jer se tim sistemom usklađuje naše buđenje sa izlaskom sunca. Tako manje imamo potrebe da koristimo sijalice, a samim tim manje trošimo električnu energiju. Međutim, taj sistem ima najmanje 10 negativnih strana.
Gubitak sna
Prvo, dovodi do nedostatka sna. Naime, najosnovniji pokazatelj za buđenje, našem telu je sunce. To pomeranje satova napred-nazad može prouzrokovati efekat sličan džetlegu. Kako istraživanje časopisa “Health Magazine” kaže većina nas izgubi oko 50 minuta sna tokom tih nekoliko prvih dana promene vremena.
Foto – Pixabay
Urušava mentalno zdravlje
Jedna studija odrađena u Nemačkoj 2014. godine kaže da pomeranje satova urušava mentalno zdravlje. Po apstraktu tog istraživanje “Individualno zadovoljstvo polako opada nakon tranzicije u drugo računanje vremena.” Taj efekat je inače najvidljiviji kod ljudi koji rade puno radno vreme.
Australijsko istraživanje kaže i to da je zabeležena povezanost između “pomeranja kazaljki na satu” i broja samoubistava. Po studiji objavljenoj 2008. godine, nakon što su obradili ukupne brojeve zabeleženih samoubistava od 1971. do 2001. godine, istraživači su zaključili da se broj samoubistava povećava nakon pomeranja kazaljki.
Povećan broj srčanih napada
Studija objavljena 2014. godine je dokazala da je broj ljudi koji dožive srčani napad prvog ponedeljka nakon promene vremena za 24% veći nego bilo kog drugog ponedeljka.
Foto – Pixabay
Povećan rizik od povreda na radu
Koristeći podatke o nesrećama u rudnicima, Nacionalni Institut za Bezbednost i Zdravlje na Radnom Mestu, 2009. godine je u studiji Žurnala za Primenjenu Psihologiju dokazao povećanje broja incidenata i težine povreda na radnim mestima prvog ponedeljka odmah nakon promene satnice.
Nesreće na putevima
Zbog promene satnice se poremeti šablon spavanja. Vozači su onda manje skoncentrisani, a moraju se prilagođavati i mračnijim jutrima i svetlijim večerima.
Foto – Pixabay
Manja produktivnost na radnom mestu
Kako kažu ta ista istraživanja, promena vremena može dovesti i do manje produktivnosti na radnom mestu. Tj. veći broj studija odrađenih od strane Državnog Univerziteta u Pensilvaniji je 2012. godine zaključio da zaposleni tog prvog ponedeljka nakon promene vremena dva puta više pretražuju po internetu stvari koje ni malo nisu vezane za posao.
Sezonski afektivni poremećaj
Rekurentna zimska depresija je oblik depresije koja se ponavlja u jesenjem i zimskom periodu, a nestaje u proleće i leto. Tu se pojavljuje gubitak energije, zadovoljstva, osećaj bezvrednosti, nemogućnost koncentracije, raste telesna masa, pojavljuje se veća potreba za konzumiranjem šećera i alkohola, itd. Ta bolest je slična hibernaciji kod životinja, i pojavljuje se kod nekih ljudi odmah nakon promene kazaljki na satovima.
Foto – Pixabay
Obrnuti sezonski efektivni poremećaj
Kod nekih se javlja i u toku leta, tj. proleća.
Letnje računanje vremena nije urodilo plodom
To pomeranje kazaljki na satu u cilju uštede energije nije urodilo plodom. Izmislio ga je Džordž Vernon Hadson, naučnik sa Novog Zelanda u saradnji sa britanskim zidarom Vilijamom Viletom koji je sa 10 godina razlike došao na istu tu ideju. Bendžamin Frenklin je međutim bio prvi koji je to predložio da bi se uštedela energija.
Ideja je nastala još dok električna energije nije postojala. Trebala je da smanji upotrebu sveća.
2008. godine je Nacionalni Biro za Ekonomska Istraživanja iz Indijane primetio da se zapravo pri promeni satnica povećava upotreba električne energije za 1%. Nije se smanjila. To se dešava zbog povećane potrebe za grejanjem ili hlađenjem.