Većina ljudi misli da smo mi gospodari ove planete i da možemo sa njom da radimo šta hoćemo. Međutim, povremeno priroda odluči da nas podseti gde nam je mesto i da smo mi svi samo posetioci ili stanari, i ništa više. To podsećanje se obično završi pokazivanjem nezaustavljive razarajuće snage koja nas tako dobro ošamari, da mi ne možemo da prestanemo da pričamo o tome decenijama. Mada retko kada mi shvatimo da je to naša greška i da smo tim “šamarom” dobili ono što zaslužujemo. Skoro uvek to vidimo kao još jedno “dešavanje” ili slučajnost. Pa, ne moramo baš da čekamo neki cunami, zemljotres, erupciju, uragan, ili tornado da bi shvatili koliko je priroda jaka. Možemo jednostavno da otputujemo na mesta gde priroda već pokazuje svoju jačinu i da nam to bude dovoljno.
Jedno od takvih mesta gde možemo da vidimo snagu prirode je popularno turističko mesto zvano Ostrvo Rhe u Francuskoj. To je malo ostrvo, dugačko samo 30-ak kilometara i samo 6km široko. Ali nije to što ga čini posebnim, već kockasti talasi oko njega. Da li ste nekada videli takve talase?
Voda oko svih ostalih ostrva je sasvim normalna, ali je ova oblast išarana talasima kakve nigde drugde ne možete da vidite. Talasi izgledaju kao kvadratići, a more izgleda kao šahovska table! Samo zato mnogi turisti putuju baš na ovo ostrvo, kako bi uspeli da fotografišu ovaj neobični fenomen!
To se dešava baš na tom mestu jer se tu ukrštaju dva sistema talasa, a kada se oni sudare tu nastaju ovakvi talasi. A taj fenomen nije ni malo naivan. Ta prelepa šara koju prave talasi koji se sreću pod određenim uglom se zove “Kvadratni Talas” i ono što se dešava ispod površine čini ga veoma opasnim.
Inače ovaj fenomen možete videti na Novom Zelandu i Francuskoj. Nastaje kada se ta dva sistema talasa sretnu pod uglom koji je veći od 45°, a sam ulazak u plićak može biti opasan po život. Struje su toliko jake da ni najiskusniji plivači nisu sposobni da se izbore sa njima. Zato je najsigurnije da ovaj fenomen posmatrate sa sigurne daljine. Inače to je i jedini način da ih vidite. Dole sa plaže je nemoguće videti takve talase.
Ljudska radoznalost je još čudniji fenomen. Koliko god da se plašimo nekih pojava, ne možemo a da se ne divimo nekim od njih. Na primer, kada god čujemo da se približava oluja, nešto nas vuče napolje da vidimo kako izgleda i da je posmatramo dok nam se približava. Međutim, niko od nas ne bi voleo da se nađe u sredini te takve sile.