Stručnjaci svakodnevno upozoravaju na načine zdrave ishrane, ali se mnogi ne pridržavaju saveta lekara i nutricionista. Tek kada je zdravlje narušeno, počinjemo da razmišljamo o onome što jedemo i koliko je štetno unošenje pojedinih namirnica.
Dobar nutritivni plan je veoma važan stepenik ka vođenju zdravog života. Kada se iskombinuje sa serijom kvalitetnih fizičkih aktivnosti, vaša dijeta bi mogla da vam omogući da zadržite zdravu telesnu težinu, smanjite rizik od razvijanja pojedinih hroničnih bolesti (kao što su bolesti srca pa čak i rak), i da poboljšate vaše opšte zdravlje.
Kakav je uticaj dobre dijete na vaše zdravlje?
Loše navike u ishrani su dovele do ozbiljne epidemije gojaznosti u SAD. Oko jedne trećine odraslih ljudi u Americi (33%) i oko 17% (12.5 miliona) dece i adolescenata od 2-19 godina je zvanično gojazno. A loša dijeta nije problem samo ljudi koji imaju problema sa težinom već i onih koji imaju neku razumnu težinu. Loša dijeta može i sportistima da prouzrokuje određene srčane probleme, visok pritisak, dijabetes tipa 2, osteoporozu, i određene vrste tumora i kancera. Pametnim odabirom hrane štitite sebe od svih tih zdravstvenih problema, pa zato morate da počnete da učite kako da birate pravu hranu i šta je dobro, a šta loše.
Evo jednog dobrog saveta.
Ulje
Kod nas, a i u celom svetu, za prženje uglavnom svi koristimo suncokretovo ulje. Posebno na Balkanu ne možemo da zamislimo da u kući nemamo bocu ulja jer gotovo svakodnevno nam treba. Ne prođe dan a da nešto ne ispržimo, zapržimo , ispečemo a sve to spremamo na ulju.
Kod nas se najviše koristi rafinisano suncokretovo ulje, koje se dobija procesom hidrogenacije. Ovim procesom stvaraju se trans masti, koje su loše po zdravlje, tako da rafinisano ulje nije dobro ni za prženje, a ni kada je termički neobrađeno.
Ono što mnogi rade, a u tome najviše i greše, što jedno isto ulje koriste više puta. Što bi se kod nas reklo “da se ne baci” ili “ništa mu ne fali, čisto je”. Naime korišćenjem već jednom zagrejanog ulja javlja se kancerogena supstanca akrolein. Ne razgrađuje se u organizmu već se zadržava i šteti organima za varenje i krvotoku. Ista supstanca se javlja i kod hrane sa roštilja.
Nijedno ulje nije zdravo ako se pregreje i zadimi. U tom slučaju čak i ulje od koštica grožđa, koje ima najvišu tačku pregrevanja, oslobađa toksine i slobodne radikale koji dovode do hroničnih oboljenja i prevremenog starenja organizma, kaže dr Svetlana Pejić Gerić, specijalista opšte medicine sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti nutricionizma i dijetetike.
– “S druge strane, hladno ceđeno suncokretovo ulje je veoma zdravo. Puno je vitamina E i Omega 6 masnih kiselina, ali ni ono nije pogodno za prženje. Naime, što su masne kiseline nezasićenije, to lakše oksidišu, čime gube sva hranljiva svojstva. Hladno-ceđeno suncokretovo ulje idealno je za pripremu dresinga za salate” – kaže naša sagovornica.
Ako prženu hranu jedemo četiri puta nedeljno, rizik od povišenog holesterola i srčanih oboljenja povećava se za 68%!
Prženje je, kao što znamo, najnezdraviji način spremanja hrane. Ali ako se prži na dobro odabranom ulju i na nižim temperaturama, ono može da bude manje štetno.
Bilo bi pametno da umesto suncokretovog ulja više koristite maslinovo ili kokosovo ulje.
Kokosovo ulje nosi mnoge prednosti, a i jedno je od najzdravijih ulja. Ono što je još interesantno za ovo ulje jeste da nije kalorično, pa tako da je veoma dobro za osobe koje žele smršati.
Kod nas vlada mišljenje da maslinovo ulje nije dobro za prženje, što je sasvim pogrešno. Maslinovo ulje je sastavljeno od oleinske kiseline i vitamina E, što ga čini rezistentnim na visoke temperatura i odličnim izborom za prženje. Njegova tačka pregrevanja je 180° C.
Namirnice jedva da ga upijaju, tako da ne dolazi do promene ukusa.
Druga zabluda je da je za prženje bolje rafinirano maslinovo ulje od hladno-ceđenog. Rafinirano ulje je mešavina ulja i sam naziv, kao i cena, govore nam da se ne radi o kvalitetnom ulju.