9 istorijskih fotografija koje su izazvale pobunu javnosti


Mnogo toga se dešava svakoga sekunda po celom svetu. Mi možemo da saznamo neki maleni deo toga kroz vesti, i to samo ono što prođe kroz vesti ili bude dovoljno popularno na socijalnim mrežama, pa eto saznamo kad krene “od usta do usta”. Međutim, ranije vesti nisu putovale mnogo daleko, ljudi nisu mogli da se naviknu na neke ekstreme sa kakvim se danas susrećemo, pa su se užasavali stvari za koje danas tvrdimo da su normalne. Verujte, zbog takvih stvari su se i revolucije dizale.

Ketrin Švicer – Prva žena koja je trčala maraton (1967)

Foto – imgur

Žene se danas i dalje bore za svoja prava, međutim nekada ranije, na samom početku im je bilo mnogo teže. Sada se, na primer, bore da budu zastupljenije u Holivudu, a ranije nisu mogle ni maraton da pretrče. To nije tako davno bilo već pre samo 50 godina.

Ketrin Švicer je bila prva žena koja je u Americi imala dovoljno hrabrost da kao žena pretrči maraton. Inače to nije bilo dozvoljeno ženama te 1967. godine.

Džin Šrimpton – njena mini suknja je uzburkala javnost 1965. godine

Foto – pinterest

Džin je nosila “provokativnu” mini suknju na trkama u Melburnu. To je prouzrokovalo bes međ’ gostima koji su, te 1965. godine, smatrali da je to “stvarno previše”.

Mini suknjice u Kejptaunu, 1965. godina

Foto – pinterest

Samo pogledajte reakcije ljudi pored kojih su ove cure rešile da prođu. Te 1965. godine su mini suknje bile nešto nezamislivo. Ma bilo je nezamislivo da žena pokaže gole članke, a da ne pričamo o butinama!

Mod Vagner – previše tetovaža, 1907. godina

Foto – Imgur

Ovo je prva žena koja se bavila crtanjem tetovaža. Njeno celo telo je bilo prekriveno tetovažama koje su u to vreme bile smatrane nekom vrstom tabua.

Pravo na glasanje, 1906. godina

Foto –Wikipedia

Te, 1906. godine, žene u Velikoj Britaniji nisu imale pravo glasa. Tako da su ove žene rešile da protestvuju. To su bile članice pokreta “Britanke Pate”.

Iv Sen Loran

Foto – Pinterest

Iv Sen Loran je prvi dizajner koji je muško odelo prilagodio ženama. Zbog toga njegovi poznati modeli nisu smeli da uđu u bilo koji restoran u pantalonama.

Elizabet Ekford, mlada učenica, 1957. godina

Foto – Wikipedia

Afroamerikancima nije bilo dozvoljeno da idu u iste škole sa belcima. 1957. godine je Vrhovni Sud u Americi doneo odluku da više nije legalno diskriminisati mlade Afroamerikance i odvajati ih od ostale dece u školi.

Na slici je Elizabet Ekford koja je jedna od prvih Afroamerikanaca koji su nastavu slušali sa belom decom. Ovo je fotografija koja je nastala u prvim danima primenjivanja tog zakona o inkluziji svih nacionalnih manjina. Te, 1957. godine belci još nisu bili naviknuti na to pa je besna rulja krenula da devojku, uzvikujući joj pogrdne povike i preteći fizičkom silom ukoliko uđe u školu. Toliko su bili nasilni da je Nacionalna Garda Arkanzasa morala da joj prepreči put i spreči ulazak u školu da ne bi došlo do opšte pobune.

Fotografija je dobila Pulicerovu Nagradu 1958. godine.

Hedi Lamar

Foto – Wikipedia

Hedi je bila američka glumica, rođena u Beču. U Austriji je bila poznata kao Hedvig Eva Marija Kisler, a u Americi menja ime u Hedi Lamar.

Bila je pionir bežičnih komunikacija, a proizvodi koji koriste njen patent nalaze se u svakoj kući. Njen sistem za tajnu komunikaciju je tokom Drugog Svetskog Rata uspešno korišćen protiv nacista. Hedi je još 1941. godine registrovala patent tehnologije proširenog spektra. Nagli razvoj digitalnih komunikacija ne bi bio moguć bez patenta koji je razvila Hedi Lamar. Taj patent danas koristimo za mobilne telefone, faks aparate i sve ostale bežične uređaje.

Prkosila je stereotipu da prelepe žene ne mogu da budu pametne.

Marija Tereza de Filipis

Foto – Twitter

Ova žena je bila italijanski vozač trkačkih automobila. Takođe je bila i prva žena u Formuli Jedan. Žene kao što je ona služe kao inspiracije svim ženama današnjice i pokazuju koliko je istorija oblikovana prema volji muškarca bila nepravedna prema njima.