Da li se sećate filma “Lajanje na Zvezde”? Koliko ste godina imali kada se prvi put prikazivao? Pa, nemojte se iznenaditi ili možda pomisliti da ste mnogo stari, ali činjenica je da je ovaj film star tačno 20 godina. Prvi put je prikazan 1998. godine, sniman je na više lokacija i veoma je poseban film.
“Lajanje na Zvezde” je sniman u vreme devedesetih godina kada je većina naših filmova bila o siromaštvu, ratu, mafijašima, i sličnim temama. I u tom tamnom moru, zaprljanom eksplicitnim i nasilnim scenama punih psovki, isplivao je ovaj nevin, skoro dečiji film. Gledano sa ove vremenske distance, film je bio pravo osveženje, ali tada i nije bio prihvatan baš tako.
Čovek koji je odgovoran za takav film je reditelj Zdravko Šotra koji je uradio sve da ovaj film bude prihvatljiv za sve moguće ciljne grupe, od starosne dobi, nacionalnosti, pa do religiozne pripadnosti. Nije zabeležena ni jedna jedina psovka u filmu, nije pričano o politici, i nisu spomenute nacionalnosti. A osnova za ceo film bio je istoimeni roman Milovana Vitezovića o životima gimnazijalaca iz provincije napisan šezdesetih godina prošlog veka. Ovaj režiser je tu osnovu iskoristio gotovo 40 godina kasnije da napravi, sada već jedno od najlegendarnijih ostvarenja Jugoslovenskog filma. A svemu tome svedoči i izjava anonimnog kritičara koji je navodno na premijeri filma “Lajanje na Zvezde” izjavio: “Moje ime ne spominjite, ali ću vam reći ovo. “Lajanje na Zvezde” treba da ostane za sve generacije jer je film bez psovki, bez golotinje, nema političara i politike. U njemu ne možete da vidite teške scene i nema nasilja. Ovaj film je lepo spakovan sa idealnom dozom humora.”
“Kako Ste Mogli Da Snimate Film Kao Da je Sve Idilično?”
A što se tiče zanimljivosti sa seta, bilo je brojnih izjava glavnih glumaca. Jedna od najupečatljivijih je intervju koji je dao Dragan Mićanović (Filozof) za “Blic”. On je pričao o njegovom iskustvu sa snimanja i nezadovoljstvu zbog toga što publika u tom istorijskom trenutku jednostavno nije razumela kako u tom vremenu bede neko može da snima film o sreći i ljubavi.
“Pa, to je u jedno jako ružno vreme, tih devedesetih, kada je sniman jedan tako lep film koji prelazi sa generacije na generaciju. Čudno je kako su se kockice namestile tako da… Možda je cela naša ekipa koja je učestvovala u snimanju sve to doživljavala kao neki beg od realnosti koja nije bila uopšte prijatna.”
A na pitanje novinara o tome kako su ljudi oko njega reagovali kada bi ga videli na ulici u to vreme, Dragan Mićanović je rekao da je bilo ljudi koji su veoma negativno prihvatili taj film, i govorili mu, “Kako ste mogli da snimate taj film kao da je ovde sve divno, kao da cvetaju ruže, snimate idiličan film o mladosti, a ovde je grozno.”
A Tupa Umalo Nije Izgubio Trku sa Vozom
Malo ljudi zna da je na snimanju filma “Lajanje na Zvezde” došlo do incidenta u kome glumac Nikola Đuričko umalo nije poginuo. Sećate se one scene u kojoj se on trka sa vozom? E, pa u jednom trenutku se sapleo i pao na put vozu.
“Okliznuo se i pao! Ja sam se u trenutku uplašio, i mislio sam da će ga voz stvarno zgaziti! Bacio sam onu kameru i potrčao prema njemu, ali na sreću tu je bio još jedan član ekipe i brzo ga podigao, pre nego da stigne voz. Nikola je bio sav krvav”, ispričao je jednom prilikom direktor fotografije Veselko Krčmar.
Stariji Maturanti
A ako niste znali, glavna glumica Nataša Tapušković, tada Šolak, imala je 23 godine u toku snimanja, a Dragan Mićanović je imao 28 godina. Dakle, bili su malo stariji nego što bi trebali da budu maturanti…
Profesorka Francuskog
Pošto je glumica koja je dobila ulogu profesorke Francuskog imala mnogo obaveza oko drugih projekata, reditelj je morao da angažuje bugarsku glumicu Albenu Stavrevovu. Ona je tada imala 29 godina i fenomenalno je odglumila lik Olivere Dokić. Zdravko Šotra je jednom prilikom rekao da je tražio neku glumicu koja je mogla da iznese ulogu prave dame koja je skoro sišla sa Pariškog asfalta. Pronašao je u Albeni.
Inače, Albena je 2014. igrala u filmu “Automata” sa Antoniom Banderasom, a trenutno snima film “Away From the Shore”.
A kao i svi domaći filmovi, i ovaj je poslužio za izvlačenje nekih od najpoznatijih replika kao što su:
– „Šta kažeš da te startujem, pa da krenemo na duge staze?“ – Filozof
– „Meni je najlakše poljupcem zapušiti usta. Ajde, ajde, ako smeš!“ – Filozof
– „Jesmo se mi već negde sreli?“ – Filozof
„Ne, ja Vas vidim prvi put.“ – Danica
„O, hvala Bogu, ja verujem samo u ljubav na prvi pogled.“ – Filozof
– „Ja sam pročitao mnoge vaše knjige… recimo… kao na primer, ono… hmm“ – Profesor Stević Ivi Andriću
– „Ne sme se bežati sa časova!“ – Bogoljub Marić
– „Dobro, hoćemo lli i dalje biti na ’ti’ ili ćemo da pređemo na poljupce?“ – Filozof
– „Il pleut.“ – Milić Gavranić Tupa
– „Izvini, ali grize me savest što još nisam tvoj momak.“ – Filozof
– „Devojko, ti tako lepo izgledaš, pa ako se još zaljubiš u mene i pri tome budeš vrlo uporna, ja neću imati izbora, ja ću morati da popustim!“ – Filozof
– „Dođoh. Videh. Poljubih.“ – Filozof
I naravno, najpoznatiji citat je, „Kako Tanjug javlja, ja te volim.“